У ЈУ Музичкој школи „Требиње“ ученици основне музичке школе имају могућност да се образују на различитим инструментима. Настава инструмента организована је индивидуално, што омогућава наставнику да рад прилагоди способностима, узрасту и напредовању сваког ученика.
Током школовања ученици постепено развијају технику свирања, музички слух, осјећај за ритам, интерпретацију и сигурност у јавном наступу. Поред индивидуалне наставе, ученици стичу искуство и кроз различите облике заједничког музицирања.
Кроз наставу клавира ученици развијају технику свирања, координацију, музички слух, музикалност и способност самосталног музичког изражавања.
Настава хармонике омогућава ученицима да развијају техничку сигурност, координацију, музички слух, ритам и изражајност у музичком извођењу.
Кроз наставу гитаре ученици развијају технику, координацију, осјећај за ритам, музикалност и изражајност у самосталном и заједничком музицирању.
Кроз наставу флауте ученици развијају правилно дисање, квалитет тона, технику, музички слух и способност обликовања музичке фразе.
Настава виолине развија интонацију, координацију, технику гудала, музички слух и изражајност у самосталном и ансамблском извођењу.
Кроз наставу виоле ученици развијају технику, интонацију, музикалност и осјећај за ансамбл, упознајући специфичан звук и улогу овог инструмента.
Настава виолончела усмјерена је на развој технике, интонације, музичког израза и сигурности ученика у самосталном и ансамблском музицирању.
Избор инструмента представља важан корак у музичком образовању ученика. Приликом уписа узимају се у обзир музичке способности и интересовање ученика, као и организационе могућности школе.
За упис у први разред основне музичке школе ученици полажу пријемни испит.
Више о пријемном испиту →Клавир је инструмент са диркама код којег се тон производи ударом чекића о металне жице. Захваљујући великим техничким и изражајним могућностима, клавир заузима посебно мјесто у музичкој умјетности и један је од инструмената за које је написана изузетно богата музичка литература.
Велики тонски опсег, могућност истовременог извођења мелодије, хармоније и више независних музичких линија, као и широк распон динамике, омогућавају клавиру да буде подједнако значајан као солистички, камерни и пратећи инструмент.
Стандардни савремени клавир има 88 дирки — 52 бијеле и 36 црних. Притиском на дирку покреће се механизам који доводи до удара чекића о одговарајућу жицу, чиме настаје тон.
Јачина и карактер тона могу се контролисати начином на који извођач притиска дирку, што клавиру пружа велики распон изражајних могућности.
Музика за клавир најчешће се записује у два линијска система. Горњи систем обично је записан у виолинском кључу и најчешће га изводи десна рука, док је доњи систем најчешће у бас кључу и изводи га лијева рука.
Извођач који свира клавир назива се пијаниста.
Изумитељем модерног клавира сматра се италијански градитељ инструмената Бартоломео Кристофори (Bartolomeo Cristofori). Почетком 18. вијека развио је инструмент чији је механизам представљао значајан искорак у односу на тадашње инструменте са диркама.
За разлику од механизма код којег се жица трза, Кристофори је развио систем у којем чекић удара у жицу. На тај начин извођач је могао да утиче на јачину произведеног тона снагом притиска на дирку.
Могућност извођења тонова различите јачине била је једна од кључних новина новог инструмента. Управо из те особине потиче назив који се везује за италијанске ријечи piano — тихо и forte — гласно.
Три Кристофоријева клавира из двадесетих година 18. вијека сачувана су до данас. Најстарији међу њима датира из 1720. године и налази се у Метрополитен музеју умјетности у Њујорку.
Други сачувани инструмент потиче из 1722. године и налази се у Националном музеју музичких инструмената у Риму, док трећи потиче из 1726. године и чува се у збирци музичких инструмената Универзитета у Лајпцигу.
Клавир се развио из ранијих инструмената са диркама, међу којима су чембало и клавикорд. Током времена усавршавани су конструкција, механизам, клавијатура и звучне могућности инструмента, што је довело до развоја савременог клавира.
Данас постоје различите врсте и конструкције клавира, од великих концертних клавира до пијанина и савремених дигиталних инструмената. Заједничка им је клавијатура која омогућава извођачу велики распон тонова и динамичких нијанси.