КЛАВИР

Датум објаве: 20.02.2024.

Клавир је инструмент са диркама путем којих се производи тон ударом чекића о металну жицу. Због својих великих техничких и изражајних могућности клавир је један од инструмената са најбогатијом музичком литературом. Опсег клавира обухвата тонове од субконтра А (2А) до с5.

Музика за клавир најчешће се пише у два линијска система. Горњи систем је најчешће у виолинском кључу и свира га десна рука, а доњи у бас кључу и свира га лијева рука. Извођач чији је инструмент клавир зиве се пијаниста. 

Изумитељ модерног клавира је Италијан Бартоломео Кристофори. Конструисао је клавир почетком 18.вијека, у вријеме када је радио у служби принца Фердинанда Медичиа, водећи рачуна о његовим инструментима. Усавршио је компликовани механички аспект клавирског дизајна. Он је умјесто тада коришћеног механизма гавранових пера који окидају (трзају) жицу, напраиво систем чекића који звук производе ударцем о жицу. Тиме је постигао зависност јачине одсвираног тона од јачине удара прста на дирку, што је у то вријеме била новост, јер се раније окидањем жице преко механике дирки могла постизати само једна јачина тона. Због овога су се први клавири називали „piano e forte“ (итал. piano e forte - тихо и гласно).

Сва три оригинална клавира које је направио Кристофори постоје и данас и сва три клавира потичу из 20-тих година 18.вијека. Први је направљен 1720. и тренутно се налази у Њујорку, у музеју Метрополитан. Други потиче из 1722, налази се у Риму у Националном музеју музичких инструмената (Museo Nazionale degli Strumenti Musicali). Трећи датира из 1726, а тренутно је налаѕи у Leipzig University Musikinstrumenten.

Клавир је насљедник чембала, клавикорда и других некадашњих инструмената са диркама. Постоје различите врсте клавира у које се убрајају: концертни клавир, пианино, полуконцертни клавир и електрични клавир. 

Клавијатура клавира има 88 дирки, 52 бијеле и 36 црне боје. Бијеле дирке су у прошлости по правилу прекриване слојем слоноваче, док се данас за ову сврху махом користи пластика. 

ГИТАРА

Датум објаве: 20.02.2024.

ХАРМОНИКА

Датум објаве: 20.02.2024.

ФЛАУТА

Датум објаве: 20.02.2024.

Флаута спада у групу дрвених дувачких инструмената, а карактерише је изузетна покретљивост. Један је од најстаријих инструмената у историји цивилизације. Њене претече настале су од костију птица и животиња и овакве флауте датирају од прије 35000 година и показују да је прачовјек већ тада развио неопходне вјештине свирања, користећи различит распоред прстију. Претече флаута пронађене су на различитим локацијама свијета, што указује да су их кроз историју свирале различите културе. Кроз историју цивилизације флаута се развијала, а инструмент који данас познајемо  усавршио је 1847. баварски флаутиста Теобалд Бем. 
На првим часовима флауте ученик савладава технику дисања, а свирањем овог инструмента знатно се развија капацитет плућа, као и координација тијела.

Кроз музичко образовање ученик стиче љубав према музици, развијање самопоуздања и музичке меморије, оштрину пажње, дисциплину и радне навике. 

На часовима флауте пружа се прилика и групног музицирања гдје се кроз оваква искуства развијају социјалне вјештине, слушање других и прилагођавање. 

Својом препознатљивом бојом звука, овај инструмент је широко распрострањен кроз различите музичке жанрове (класичну музику, џез, рок, поп и кроз друге музичке правце).

ВИОЛИНА

Датум објаве: 20.02.2024.

ВИОЛА

Датум објаве: 20.02.2024.

ВИОЛОНЧЕЛО

Датум објаве: 20.02.2024.